KAKO TRANSFORMISATI ANKSIOZNOST – I deo

11-1-2019

Uobičajeno shvatanje anksioznosti kao vrlo česte pojave modernog doba, najpre podrazumeva osećanja straha i opšte uznemirenosti pri pomisli na sve one stvari, situacije i događaje nad kojima nemamo kontrolu. Slabo je poznato, međutim, da ljudi često ispoljavaju simptome anksioznosti i u slučajevima koji podrazumevaju mogućnost naše kontrole, odnosno sposobnost da uspešno vladamo nad određenim aspektima svog života. Rešenje ovog problema krije su onim stvarima na koje možemo da utičemo – na misli. Dakle, da bismo razumeli anksioznost kao pojavu, neophodno je da postanemo svesni činjenice da mi sami kreiramo naše tokove misli i sve ostale scenarije koji nam se motaju po glavi. Kada to shvatimo, bićemo u mogućnosti da konačno preuzmemo kontrolu nad njima i, umesto ignorisanja simptoma anksioznosti, stavimo fokus na iste kako bi otkrili sve njihove uzroke i njima se pozabavili. Pozitivan ishod je zagarantovan.

UDRUŽITE SE SA ANKSIOZNOŠĆU

Jako je bitno uočiti razliku između straha (u pravom smislu te reči) i anksioznosti. Strah predstavlja krajnje korisno sredstvo kojim nas je priroda obdarila kako bismo mogli da se izborimo i bolje prilagodimo u nepredviđenim situacijama u kojima smo se u datom trenutku našli i koje nas na neki način ugrožavaju. S druge strane, anksioznost nema nikakvu korisnu svrhu. Ona se javlja kada razmišljamo o budućim događajima koji nam se čine neprijatnim ili nedovoljno izvesnim i tako izazivaju strah od onoga što predstoji. Drugim rečima, upravo u onim trenucima kada zamišljamo najgore moguće scenarije ili paničimo oko stvari koje nas svakodnevno okružuju, tada pothranjujemo anksioznost i dopuštamo joj da nas paralizuje i značajno pogorša kvalitet života.

U svetu u kom postoji konstantan pritisak oko toga kako treba živeti, jako je teško odupreti se svim onim mislima koje dovode do ovog neprijatnog stanja konstantne brige i uplašenosti. Kako podmiriti sve račune, obezbediti kvalitetan život, stići sve u jednom danu i istovremeno biti dovoljno dobar, kako drugima, tako i sebi? Ukoliko na sve ovo dodamo i upotrebu različitih elektronskih uređaja ili supstanci, nezdravo i takođe napeto okruženje, mogućnost da se anksioznost ispolji na hroničnom nivou je skoro zagarantovana.

Dobra vest je da postoji način da izbegnemo ovaj scenario i živimo u harmoniji, a on se sastoji u menjaju pristupa koji imamo prema svim ovim negativnim mislima. Umesto u neuspešno odupiranje, potrebno je energiju uložiti u bolje razumevanje predstava koje imamo u glavi i racionalno se odnositi prema njima. Umesto mukotrpnog razmišljanja o tome šta sve može poći po zlu, pokušajte da analitično sagledate trenutnu situaciju i misli skrenete preuzimanjem konkretnih mera i aktivnosti koje će zasigurno poslužiti dobroj svrsi jer bez njih ne biste uradili ono što je davno trebalo biti urađeno i što će u jednom trenutku dovesti do pozitivnog ishoda.

KAKO SE ODUPRETI NEGATIVNIM, A PRITOM PRIZVATI POZITIVNE MISLI

PRVO,
Ne verujte svim predstavama i idejama koje Vaš um kreira. Pokušajte da svakoj zamisli pristupite otvoreno i radoznalo posmatrajući i preispitujući ono što Vam ista može ponuditi.

DRUGO,
Pozabavite se pogrešnom predstavom o sebi kao žrtvi čije se stanje nikada neće popraviti. Eliminisanjem ove negativne percepcije o sopstvenoj situaciji, otvorićete vrata novim mogućnostima i povratiti osećaj kontrole nad svojim životom.

TREĆE,
Ne osuđujte sebe kada osetite anksioznost. Prihvatite je tako što ćete biti strpljivi i pažljivi prema sebi u trenucima kada ona nastupi. Poslednja stvar koju treba da uradite je da se nekontrolisano opirete i postignete efekat sličan onom koji nastaje kada loptu na naduvavanje pokušate da održite pod vodom. Što se više napinjete i gurate, otpor je veći. Anksioznost nije neprijatelj, Vi ste. Potrebno je samo imati na umu da je sadašnji trenutak uvek prisutan i da je na Vama da nađete siguran put nazad do njega.

ČETVRTO,
Ne opterećujte se budućim anksioznim mislima i trenucima. Umesto rečenice poput: “Kakva sam ja budala, oko čega se nerviram…”, pokušajte da se sebi obratite na empatičniji i nežniji način. Na primer: “U potpunosti je normalno da me ovakve stvari plaše, ali ja imam sve što je neophodno da se sa ovim strahom i izborim.”

PETO,
Ne donosite bitne odluke u trenucima kada ste pod uticajem anksioznosti. Velikim i bitnim pitanjima se treba pozabaviti tek nakon što se situacija smiri i Vaš um konačno vrati u stanje u kom je sposoban da pravilno rasuđuje i radi u interesu što boljeg konačnog ishoda.